U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija juče je sa 84 glasova za, 19 protiv i 68 uzdržanih, usvojena Rezolucija o Srebrenici. Pridružila se gomili od najmanje tridesetak dokumenata koje su doneli Savet bezbednost (SB) i Generalna skupština (GS) UN, među kojima je i Rezolucija 1244 koju više ne poštuju pojedine svetske velesile. Šta onda znači Rezolucija o Srebrenici i kolika joj je uopšte snaga?
Foto: ANGELA WEISS/ AFP / Profimedia
Rezoluciju 1244 je Savet bezbednosti usvojio 1999. godine. I dalje je na snazi, Kosovo nije nezavisna država, Kfor je na KiM, ali je trenutna snaga rezolucije 1244 slaba jer se pregovori o rešavanju pitanja Kosova dešavaju mimo nje. Periodično je spomenu Beograd i Moskva, ali ne i Evropska unija.
Blic preporučuje
Zoran Milivojević, bivši diplomata, za „Blic“ kaže da postoji značajna razlika između rezolucija koje donese GS i one koju usvoji Savet bezbednosti.
– Rezolucije Saveta bezbednosti su obavezujuće i na osnovu njih se sprovode mere. Primer za to je Kipar, tamo su međunarodne snaga bezbednosti razdvojile zavađene strane i sprečile eskalaciju sukoba. Snaga rezolucije zavisi i od sile koja stoji iza nje, a Rezolucija 1244 proizvodi dejstvo, Kosovo i dalje nije država – kaže Milivojević.
Dva mehanizma za primenu
Milivojević kaže da rezolucije GS nisu obavezujuće, ali da postoje dva mehanizma kojima se može izdejstvovati njihovo poštovanje:
- Prvi je politička volja onih na koje se odnose i odluka da li će ih primeniti.
- Drugi je politički pritisak. Ako on postoji, kao i širi konsenzus, onda se ona putem sile primenjuje.
Foto: Tanjug / screenshot
Milivojević kaže da je njihova primena otvorena jer ne postoje sankcije za nepoštovanje i smatra da je domet Rezolucije o Srebrenici „krajnje ograničen“.
– Njena struktura je politička, a politička priča je davno završena. Njen cilj je da se postavi pitanje da li se dovede u pitanje moralna i politička podobnost, što onda povlači pitanje da li je takav narod podoban za institucije, može li RS da funkcioniše sa narodom koji je genocidan. A to znači da su suprotstavljeni civilizacijskim i demokratskim vrednostima – kaže Milivojević.
Pročitajte još
Član 18 Povelje UN propisuje da se „važne odluke“ donose dvotrećinskom većinom članica UN koje su prisutne i glasaju. O Rezoluciji o Srebrenici se glasalo prostom većinom članica koje su prisutne i glasaju.
„Može da bude prozivanja“
Na to ukazuje Srećko Đukić, bivši diplomata, i kaže da je snaga juče donete rezolucije „onolika koliko joj i ako joj vlada Srbije da snage, koliko je bude primenjivala, a posebno vlada RS“.
– Pojednostavljeno rečeno, nije pod moranje, nego pod moral i politiku. A to znači da može biti i da će biti „prozivanja“ ako se ne bude društveno i politički materijalizovala – ističe Đukić.
Foto: ANGELA WEISS/ AFP / Profimedia
„Ko će uvesti dan sećanja?“
U to nije baš siguran Branko Branković, nekadašnji ambasador pri UN. On smatra da je malo verovatno da će članice koje je nisu podržale ustanoviti Međunarodni dan sećanja.
– Nijedna država nije obavezna da to uradi. Ne verujem da će iko osim ovih zemalja koje su glasale za usvajanje rezolucije, zbog raznih pritisaka, obeležavati taj dan – rekao je Branković.
Pročitajte još
Protiv Rezolucije su, između ostalih, bile:
- Kina
- Rusija
- Belorusija
- Kuba
- Mađarska
- Nikaragva
- Nauru
- Srbija
- Dominikana
- Eritreja
- Esvatini
- Grenada
Uzdržane su, između ostalih, bile:
- Grčka
- Kongo
- Kipar
- Etiopija
- Gabon
- Gana
- Gvineja
- Haiti
- Indija
- Meksiko
- Namibija
Za su, između ostalih, glasale:
- Francuska
- Nemačka
- Hrvatska
- Crna Gora
- Slovenija
Između ostalih, nisu glasali:
- Azerbejdžan
- Belize
- Bolivija
- Izrael
- Monako
- Maroko
- Turkmenistan
- Kirgistan
- Uzbekistan
- Venecuela
Sve o rezoluciji
- Sve zemlje bivše Jugoslavije, osim Srbije – Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovine glasale su za rezoluciju.
- Dokument, čiji je zvanični naziv, „Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995“, napravile su Nemačka i Ruanda.
- Rezolucijom se predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid počinjen nad Bošnjacima u tom području tokom rata na prostoru Bosne i Hercegovine od 1992. do 1995.